Bliži se kraj godine, i sad bi kao trebalo nešto (po prvi put otkad je udruženje Tvrda stolica napravljeno) napisati.

Pre nego što bilo šta napišem, mislim da bi trebalo da dam kratak istorijat samog udruženja tj. kako, kada i zašto je nastalo.

Tvrda stolica je u suštini nastavak naših druženja u kafiću Skica (Kosančićev Venac 28, Beograd) koja su se održavala svakog četvrtka. Ideja je bila da svake nedelje, neko drugi od regularnih gostiju, bude domaćin okupljanja i da donese/napravi/osmisli meni koji se posluživao tog dana. Vrlo brzo je jedna tako „lokalna“ akcija postala mnogo velika i pravile su se liste čekanja, za nove „domaćine“. Svima je to odgovaralo, možda čak najviše Saletu (vlasnik Skice), jer smo se družili, jeli i pili a Sale je i brojao pare. Inače, treba uzeti u obzir da je kafe Skica u suštini garaža, kojoj je Sale dodao galeriju, tako da postoje sala 1 i 2. Naravno, nije samo dodao balkon, već je ugradio i donirao svaki deo sebe u sam lokal…možda najviše jetru, ali vredelo je!

Sve je funkcionisalo u najboljem redu, dok jednog dana nisu neki novi gosti, koji su došli po preporuci, naručili 10 ćevapa, i naravno, razočarali se što ne mogu da ih dobiju…To je bio jasan signal Saletu, a i nama ostalima, da je priča otišla predaleko, i da moramo nešto da menjamo. Treba celu ovu manifestaciju, posmatrati u svetlu potpuno analognog sveta u to vreme, dakle bez didžitala se priča prenosila od usta do usta ( kapirate, od usta do usta 😉 ) i imala eksponencijalni rast.

Zaboravih da kažem, da postoji i predistorija susreta četvrtkom u Skici, a to je da smo nas trojica – Bane Grand (radio u tom trenutku u Grand kafi, mada i dimenzijski odgovara nadimku), Mirko (kasnije će biti dobiti nadimak PreCednik…da ne bih detaljisao, reći ću samo da je on recimo Vučić pre Vučića…ne radi ništa, ne govori istinu i mnooogo dobro živi od toga i sa tim) i ja, obilazili kafane u gradu četvrtkom, i ručali, jer smo hteli da presečemo radnu nedelju… a i nije da smo nešto stvarno i radili te davne 2005.

Dakle, trebao nam je novi okvir našeg druženja, koji bi bio svima prihvatljiv, tako da smo ubrzo shvatili da to mora da bude petak, jer je kraj nedelje i onda „kao“ stvarno svi možemo da završimo ranije i počnemo u 14/15h. Dobro, svi osim Bokija Taj(f)kuna, jer se on loži najviše na posao. I pare. I motore. Ok, na sve što se lože i ostali tajkuni.

Ideja je bila da se okupljamo svakog petka-bez-izuzetka, bez žena (ovo je samo jedno od pravila Udruženja, ali nešto više o svim pravilima u narednim nedeljama) , i da ne pričamo o poslu (ovo je još jedno, podjednako važno pravilo), nego je cilj druženje i šaljenje uz klopu i piće. Kako je i danas, dok ovo pišem petak, završavam za danas i za ovu godinu, i idem(o) da jedemo za vas, i pišem ponovo posle Božića, kada svi budemo osveženi i deblji.