Seru mi drugari i kažu piši blog. E do mog. Šta napisati posle godinu dana? Ne bih da patetišem, ali imali smo jako tešku godinu. Boki zamal’ nije umro. A  bio njegov red da vodi u kafanu. Dobro, njemu je bila malo teža nego nama ostalima, ali ok.

I opet ima najjaču priču.

I onda smo se svi vakcinisali. E sad ne znam da li je zbog Bokija ili kafane, ali to više nije ni bitno.

Dakle išli smo po kafanama i tokom 2021. i družili se možda i više nego ikad. Čak nam se vratio i Lesi. U širim krugovima poznatiji kao Don Radule, Blam, Raća a možda najpoznatiji kao onaj-koji-napada-sve-što-sedi-dok-piški. Dobro, i Djuru. Pa mu iščašio rame. ‘Bem li ga, valjda ga vukao.

Pored globalne pandemije, imali smo i jednu lokalnu, samo našu, a to je pandemija razvoda. Trenutno su od nas desetorice,  oženjena još nas četvorica i po. Postavlja se pitanje ko je pametniji? Posle dugog razmišljanja od 26 sekundi, shvatio sam da je najpametniji Čale. Što više prolazi vreme, shvatam da taj nadimak nije slučajan. On je (iako je najstariji) gledao šta mi deca radimo, i rešio da se ni ne ženi. I prešao igricu, bez izgubljenog života. Ako me razumete.

Ali nekako sve razlike nestaju u kafani. Nema veze da li je neko mali(i debeo), narkoman, alkoholičar, tajkun, gej, obdaren, tindermaster, ćelav, proćelav ili vegetarijanac…pred konobarom smo svi isti.

Možda baš te različitosti i održavaju naše udruženje u životu, i čine nas boljim ljudima, jer učimo jedni od drugih. Svi. Sem Mirka. On ne uči. Msm uči, ali zaboravlja. Svakog petka. A neće da kaže gde je reset dugme. Ili je zaboravio. Hm.

Pre neki dan sam bio na doručku sa sličnim udruženjem kao što je naše. Njih je desetorica i malo im je drugačija organizacija. Uvek isti restoran jer je jedan od članova vlasnik super kafane (u stvari dvojica imaju kafane, ali je ovom drugom kafana preskupa, a i on je iz Pirot pa…) i njih  vezuje ljubav prema vinu (većina je i u tom biznisu), pa se nalaze i probaju sve što se donese. Odličan setup. Ali i oni imaju redovnog ispaljivača (kolokvijalan naziv za ovu vrstu ljudi je SISA) koga i dalje vole.  Dakle jako puno sličnosti.

Malo su mi srušili sneška. Verovao sam da smo jedini. U svemiru…

Na tom radnom doručku, zamereno mi je da je site Tvrde stolice suviše siromošan u opisima i da bi trebalo malo da poradimo na tome. I sve su nam ocene manje više iste. Mada smo to i sami primetili.

Možda bi stvarno trebalo da imamo „pišite nam“ dugme na site-u, da mogu milioni pratilaca da nam se obrate i daju sugestije ili postavljaju različita pitanja…od toga koja je kakva kafana, do uobičajenih kako preživeti Coronu, infrakt, ili zatvor… i kako kupiti pesak u Kini, diplomu u Bg, ili vutru u Moldaviji.

Kad pogledam u retrovizor našeg udruženja, shvatim da je to skup ljudi sa gomilom iskustava, a za to rodjaci, nije dovoljan jedan blog. Ni jedna knjiga. Potreban je život. I to ceo.